Keš polako umire. Živela plastika!
Neko ih voli, neko ih mrzi, ali u svakom slučaju u svom novčaniku imamo barem jednu karticu. u 2012-oj, totalna vrednost transakcija debitnih i kreditnih kartica u Americi je iznosila 2,48 triliona dolara. Iste godine, dve trećine svih prodaja su izvršene plastikom, dok je samo 27% plaćeno kešom.
Kreditne i debitne kartice su svuda. Koriste se za kupovinu svega i svačega, i ovde su da ostanu. Pametno je malo istražiti kako zapravo one funkcionišu, a Kartica.rs vam predstavlja 10 stvari koje niste znali o plastičnim karticama.
Da, znamo da na kartici piše da ima, ali čak i nakon isteka možete slobodno da je koristite. Da li ste primetili kako su svi brojevi na zamenskoj kartici isti kao i na staroj (istekloj)?
Rok isteka vaše kartice ima dve glavne svrhe:
1) Procena životnog veka vaše kartice, okvirna informacija bankama kada mogu očekivati da ćete doći da izvadite novu. Takođe, većina kartica ima rok trajanja 4-5 godina, ovo je zato što je životni vek magnetne trake okvirno toliki. Magnetna traka ima ograničeni broj provlačenja pre nego što postane neupotrebljiva.
2) Koristi se za online shopping, kao i kupovinu preko telefona, i služi kao osiguranje prodavcu da je kartica validna i da je imate kod sebe.
Prema finansijskim izvorima tri najveće kompanije za plastične kartice na svetu, postoji preko 1,635 miliona kartica u cirkulaciji 2013-e: postoji 800 miliona VISA kartica, 731 miliona MasterCard kartica i 104 miliona American Express kartica. Kada bi sve ove kartice stavili jednu pored druge, red bi bio dug 86,981 milju - ekvivalent 3,5 obima naše planete!
Izvor: MasterCard, Visa, CreditCards
1950-e, Frenk MekNamara, glavešina Hamilton Credit Corporation je osnovao Diners' Club Card - prva kartica koju je moguće koristiti na više lokacija. Imao je viziju začetka kompanije za kreditne kartice nakon poslovnog ručka u restoranu Major's Cabin grill, tada popularnom Njujorškom restoranu. Pre odlaska u restoran, Frenk se presvukao u drugo odelo, zaboravivši svoj novčanik u starom sakou (barem mu je to bio izgovor). Kada je shvatio da je zaboravio svoj novčanik, pomislio je kako bi bilo korisno imati karticu kojom bi platio ručak umesto kešom.
Znamo da nema logike - svakako bi mu kartica bila u novčaniku koji je zaboravio kući, ali tako kaže priča. U svakom slučaju, Diners' Club kartica je bila instant hit. Iako je bilo moguće koristiti je u samo 28 restorana i dva hotela, Diners' kartica je postala statusni simbol među Njujorškom biznis elitom, a broj članova je porastao na 20,000 članova kluba u prvoj godini.
Možda zvuči neverovatno za novije generacije, ali nekada je kompanija Sears bila jača od Ikee, Walmarta i Lidla zajedno!. Dolazak Searsovog kataloga je bio poseban dan u mnogim domovima, a Božćni katalozi su bili dečiji san. Prema knjizi Čarlsa R. Gejsta "Kolateralno oštećeni: Marketing iza potrošačkog duga u Americi", Sears je prvi osmislio koncept članskih/lojalti kartica davne 1911-e godine. Kartice su se koristile sve do 2003. kada je Citigroup kupio Searsovu karticu sa listom članova. Sears je takođe lansirao Discover karticu koja je najavljena tokom Super Bowl-a 1986. godine. To je bilo godinu dana pre nego što je American Express lansirao svoju prvu kreditnu karticu, dok su još MasterCard i Visa držale celokupan svetski biznis kreditnih kartica.
Iako je Frenk MekNamara imao viziju kako će kreditne pripejd kartice biti pristupačne i korisne, i dalje je mislio da su one samo privremeni trend koji će ubrzo nestati. To ga je navelo da proda svoje deonice u Diners' klubu za 200,000 dolara - ekvivalentno 1,6 miliona dolara danas - do sredine 1960-ih, Diners' klub je imao 1,3 miliona članova i bio je svetski prihvaćen.
1958. Žozef P. Vilijams, zaposleni u Banci Amerike je dobio sjajnu ideju da poštom pošalje 60,000 pravih kreditnih kartica BankAmericard (danas VISA) ljudima u Fresnu (Kalifornija) bez njihove prvobitne prijave ili zahteva da im se ista izda. Kartice, koje su tada pravljene od papira su imale odobreni kreditni limit od 300 dolara, a na kraju su bile potpuno izignorisane i neiskorišćene ili vraćene. Do Oktobra 1959, Vilijams je uspeo da podeli 2 miliona kreditnih kartica ljudima širom Kalifornije. Nažalost po Vilijamsa i Banku Amerike, 20% svih podeljenih kartica su bile zloupotrebljene što je značilo da je Banka Amerike izgubila 8,8 miliona dolara tokom ove kampanje, a Vilijams je dobio otkaz. Danas, slanje kreditnih kartica bez zahteva klijenta je ilegalno, ali slanje forme za prijavu je sa druge strane dozvoljeno.
Ove kompanije potroše u proseku 80 dolara na marketing i administrativne troškove koji dovode do novog klijenta (prema izveštaju Database Marketing Institute-a). Dokle god klijenti koriste ove kartice, prvobitni trošak nije bitan kompaniji jer svaki klijent godišnje plati obrt od oko 120 dolara.
Prema istraživanju FINRA instituta za edukaciju investitora, ženska populacija će verovatno više puta ući u dozvoljeni minus, ali će takođe nakon toga pokriti sve dugove brže i češće od muškaraca. Isto istraživanje je pokazalo da su žene veći potrošači od muškaraca u srednjoj klasi, dok je u višoj klasi ova razlika u navikama zanemarljiva.
Ako prvi broj na vašoj kartici počinje sa 1 ili 2, izdala je avio-kompanija. Broj 3 je za turističke agencije. Sve American Express i Diners' Club kartice počinju takođe sa brojem 3. Brojevi 4 i 5 su vezani za banke, dok je broj 4 VISA kartica, MasterCard počinje brojem 5. Broj 6 je za kompanije koje se bave tehnologijom i prodajom mešovite robe. Broj 7 koriste pumpe, a broj 8 telekomunikacione kompanije. Broj 9 je rezervisan za državne institucije.
Prema izveštaju LexisNexis-a iz 2013., 40% svih novčanih gubitaka zbog prevare su bili direktno povezani sa kreditnim i debitnim karticama. 2012-e, bilo je preko 12,6 miliona žrtava ovih prevara koje su oštećene za ukupno 21 milijardu dolara. Tzv. "kreditne prevare" su bile jako unosan biznis u 2012-oj.
