Prema Careerbuilder-ovom istraživanju iz 2014., 48% poslodavaca očekuje od svojih radnika da dolaze na posao na vreme svaki dan. Skoro jedna trećina poslodavaca (35%) su zapravo dali otkaz zaposlenom koji previše kasni.
Ali prema istom istraživanju, 23% zaposlenih tvrdi da kasne barem jednom mesečno u proseku, dok 15% kažu da kasne na posao barem jednom nedeljno. Prema zaposlenima, 39% kasni zbog saobraćaja.
Ako vaša kompanija ne prati radno vreme zaposlenih i jednostavno pretpostavi da svi rade puno radno vreme, osim ako zaposleni ne tvrde drugačije, verovatno ste bili žrtva krađe radnog vremena. Dok je većina zaposlenih iskrena i tačno će prijaviti kada kasne ili kada moraju ranije izaći sa posla, uvek postoje izuzeci za koje se zapravo ne može dokazati da iskorišćavaju situaciju.
Iako ne deluje kao preterano bitna stvar, brza matematika će pokazati da čak i par minuta kašnjenja dnevno može rasti rapidno u troškovima. Na primer, ako zaposleni zakasni, izađe ranije ili uzme malo duže pauze i “ukrade” 15 minuta dnevno, do kraja godine ste tom zaposlenom isplatili preko šest dana koje on zapravo nije odradio! To je jednako dodatnoj nedelji godišnjeg odmora. Pomnožite ovaj broj sa više zaposlenih i videćete kako novac leti kroz prozor.
Čak i ako vaša kompanija proba da formalno prati radno vreme zaposlenih, i dalje postoje načini na koje zaposleni mogu potencijalno iskoristiti situaciju u svoju korist:
Prijavljivanje netačnog vremena: Ako koristite princip po kom se zaposleni upisuju manualno u knjigu prisustva, lažiranje radnog vremena je jednostavno tako što će jednostavno upisati pogrešno vreme dolaska i odlaska. Primer, ako zaposleni zakasni i dođe na posao u 8:10h, sve što treba da urade je da upišu da su došli u 8:00h i vi plaćate 10 minuta vremena koje oni nisu bili prisutni. Ukoliko njihov supervizor nije posebno pronicljiv pri posmatranju i vođenju evidencije njihovog dolaska svaki dan, zaposleni verovatno nikada neće biti uhvaćen.
“Buddy punching” ili upisivanje prijatelja: Čak i ako koristite merač radnog vremena i vaši zaposleni moraju da čekiraju karticu, unesu PIN ili provuku tag, i dalje je lako jednom zaposlenom da zamoli drugog da ga registruje kao prisutnog svaki dan na vreme. Sistem će pokazati da su stigli na vreme (ili možda čak i ranije!) i ostali ceo dan na poslu, bez obzira kada su zapravo prošli kroz vrata.
Da kažemo hipotetički da je vaš zaposleni falsifikovao radno vreme. Šta možete uraditi tim povodom? Prvo treba da ga platite zavisno od upisanih radnih sati - čak i ako znate da je vreme falsifikovano.
Apsolutno, deluje van pameti platiti zaposlenog za vreme za koje znate da nisu radili, ali ukoliko nemate definitivan dokumentovan dokaz da su falsifikovali radno vreme, bolje je da ih platite prema dokumentaciji koja vam je dostupna.
Ako će vam olakšati, druga stvar koju možete uraditi je disciplinovati zaposlenog za falsifikovanje radnog vremena. Sličan koncept je kada zaposleni radi prekovremeno bez odobrenja poslodavca: morate platiti vreme koje su radili, ali imate pravo da ih disciplinujete jer nisu imali dozvolu za prekovremeni rad. Priroda i obim disciplinovanja zavisi od pravila poslovanja.
Treće, razmotrite unapređivanje sistema da koristi biometričko praćenje radnog vremena. Imate širok spektar opcija koje uključuju skener otiska prsta, skener otiska šake i skener lica. Koji je pravi za vas zavisi od vašeg budžeta i radnog okruženja. Takav sistem automatski registruje praćenje radnog vremena, eliminiše mogućnost “buddy punching-a”. Ovaj sistem zahteva da je zaposleni fizički prisutan da bi se registrovao. Sa postavljenim sistemom biometričkog praćenja radnog vremena, imaćete daleko pouzdaniji sistem praćenja dolazaka, odlazaka i vremena provedenih na pauzama.
Kontaktirajte nas da bi dobili sve informacije o tipovima biometričkih uređaja za vas. Uvek se možete osloniti na nas za savet u svim vašim projektima. Pozovite nas: +381 11 33 44 862 ili pošaljite mail na sales@kartica.rs
